Crveno meso je jedna od namirnica oko čije štetnosti se poslednjih godina vodi mnogo polemike. Uprkos činjenici da ga u ishrani koristimo hiljadama godina, mnogi veruju da nije dobro za organizam.
U crveno meso ubrajamo svinjetinu, teletinu, jagnjetinu, ovčetinu, govedinu, konjetinu i divljač, dok u belo meso spada piletina, ćuretina i riba. Boju mesa određuje udio proteina mioglobina. Više mioglobina ima u crvenom nego u belom mesu.
Da bismo “izvagali” dobre i loše strane konzumacije crvenog mesa, potrebno ih je definisati.
Crveno meso je bogato proteinima i željezom, te njegov unos smanjuje rizik od anemije, jer železo iz goveđeg mesa ima mnogo više gvožđa od onog koje možemo da izvučemo iz povrća. Korisno je i za trudnice jer pomaže razvoju mozga fetusa.
Proteini iz mesa proizvode antitijela koja povećavaju otpornost organizma, a crveno meso ih ima mnogo više nego belo meso ili povrće.
Crveno meso, osim toga sadrži vitamine B2, B6 i B12, vitamin D, selen i cink koji doprinose uravnoteženoj ishrani. Prosečan udio vitamina B12 u 100 grama crvenog mesa zadovoljava 2/3 preporučenog dnevnog unosa. Ovaj vitamin izuzetno je važan za razvoj i funkcionisanje nervnog sistema kod dece. Manjak vitamina B12 uzrokuje malokrvnost, trnjenje ruku i nogu te poremećaj motoričkih sposobnosti.
Iako masti često zovem najveštjim ubicom među namirnicama, meso sadrži jednaku količinu zasićenih i monozasićenih masti koje pozitivno deluju na srce. Štaviše, posna govedina reguliše nivo holesterola i smanjuje rizik od obolenja srca.
Statistika: Najviše proteina ima u jagnjećem butu (24,5 g). Goveđi but ima najviše vitamina B6 (0,45 mg) i vitamina B12 (1,4 mg). Najviše kalorija i vitamina B1 i B2 je u svinjskom butu, a cinkom je najbogatija teletina.
Ipak…
Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija upozorila da mesne prerađevine povećavaju rizik od raka više od trovanja azbestom, aresenom ili nikotinom.
Konzumacija crvenog mesa povezuje se s nastankom bolesti srca, krvnih žila i raka debelog creva. Prisustvo zasićenih masnih kiselina, holesterola i soli u obrađenom i sušenom mesu može uzrokovati povišen krvni pritisak i dijabetes.
Međutim, stručnjaci ističu da nam rezultati istraživanja mogu reći da pojedinci koji jedu više crvenog mesa imaju i veće šanse da se razbole, ali ne mogu da dokažu da je meso uzročnik bolesti.
Ako izuzmemo moralni aspekt polemike o mesu, štetnost je diskutabilna jer smo ga jeli i prije pojave bolesti koje su, navodno, uzrokovane mesom. Ipak, meso koje danas jedemo je znatno drugačije od mesa koje su jeli naši preci. U prošlosti su životinje slobodno pasle na livadama, jedući potpuno prirodnu hranu. Danas se uzgajaju na farmama gdje se hrane različitim vrstama koncentrata punih hormona za brži rast. Izuzetak je, naravno organsko meso životinja hranjenih prirodno, bez veštačkih aditiva.
Kada se uzmu u obzir sve činjenice, istraživanja i analize možemo zaključiti da meso sadrži hranjive sastojke koji su potrebni organizmu, ali da ipak treba obratiti pažnju na vrstu i količinu mesa koje jedemo.
Ako ste i sami zagovornik štetnosti mesa, postoji način da sve korisno nadoknadite većom količinom drugih namirnica bogatih proteinima, mineralima i vitaminima. Ako ipak, ne možete bez mesa obratite pažnju na vrstu, poreklo i količinu mesnih prerađevina koje jedete. Za početak, meso kupujte samo u mesnicama i prodavnicama kojima verujete. Obratite pažnju na boju, a prilikom pripreme vodite računa da ne zagori. Što manje agresivne termičke obrade, to bolje. Konzumacija nemasnog crvenog mesa preporučuje se dva do tri puta sedmično. Sušeno i obrađeno meso jedite u manjim količinama i to samo povremeno.
