To se manifestuje kroz razvoj što se tiče rast i težina.Uzroci su različiti: slab apetit, sporo jede ili se boji od gušenja hranom i postaje traumatično. Ta psihološka barijera kod mališana može da prouzrokuje anksioznost, da bude sklon povraćanju ili da drži usta zatvoreno, kada roditelj pokušava da ga nahrani, hranjenje na silu ili da probaju sa drugom hranom. Postoje primeri sa ARFID poremećajem, netolerantnost na odredjenu boju ili teksturu namirnica ili problem sa varenjem neke hrane. Djeca koja pate od ovog poremećaja na neki način imaju strah od hrane.Prisiljavanje ili ubedjivanje za stolom često daje kontraproduktivne rezultate.Roditelji često griješe i ne prihvataju svoje dijete sa ovim poremećajem, već ih karakterišu kao probirljivce i pokušavaju da im se ugadjaju Kod djeteta treba postaviti pravu dijagnozu od strane psihologa i nutricioniste da prevazidje strah od hrane i da počinje isprobavati nove namirnice.Sa dobrim lečenjem svi simptomi će nestati počev od anksioznosti do opsesivno kompulzivnog poremećaja. Dok roditelji tinejdžera često traže poremećaje u ishrani kao što je anoreksija, bulimija, ARFID poremećaj kasnije u životu može da se razvija u anksioznost ili depresiju, kod osoba koji su od njega patili u djetinjstvu. Zato je važno da roditelj na vreme razgovara sa djetetom, pa onda i sa stručnom osobom i da pronadju najpogodnije rešenje. |
Nema komentara:
Objavi komentar